Nekoliko hiljada budućih vozača u Srbiji čeka i po šest meseci na polaganje vozačkog ispita za B kategoriju.

Nedovoljan broj ispitivača sa licencom MUP-a, kako ističu u auto-školama je glavni razlog što kandidati mesecima čekaju na polaganje vozačkog ispita.

“U toku dana maksimalno može sedam kandidata da polaže praktičan ispit ako se radi o B kategoriji, a ukoliko je D ili C kategorija onda pet ili šest kandidata. Zakonska obaveza za sprovođenje praktičnog ispita za dodelu termina su dva termina u toku meseca i zbog toga se kumulativno stvara veliki broj kandidata koji čeka na praktični ispit“, objašnjava predsednik Upravnog odbora Asocijacije auto-škola Srbije Milan Krstić.

U toku polaganja praktičnog ispita na poligonu, u vozilu na suvozačevom mestu sedi ispitivač iz auto-škole koji govori kandidatu kojom trasom da vozi, zapisuje listu bodova o greškama i vodi računa o bezbednosti. Na zadnjem sedištu je ispitivač sa licencom MUP-a koji vodi svoju bodovnu listu.

Na završni čin obuke kandidati će morati da čekaju na red.

“Kandidati su završili praktični deo obuke i stekli uslove za polaganje praktičnog dela vozačkog ispita čekaju u proseku bar dva meseca u Beogradu, a u unutrašnjosti čekaju i po nekoliko meseci. Kada su u pitanju kandidati koji kreću sa obukom moraju da prođu deo teoretske obuke i teoretskog ispita, praktičnu obuku i onda opet čekanje tri meseca”, navodi predavač i instruktor u auto-školi Milenko Jezdimirović.

Po Pravilniku o organizovanju, sprovođenju i načinu polaganja vozačkog ispita, vođenju i rokovima čuvanja evidencija o vozačkom ispitu i uslovima koje mora da ispuni vozilo na kojem se obavlja vozački ispit (“Sl. glasnik RS”, br. 93/2013, 116/2013, 108/2014, 36/2015, 51/2015, 86/2015, 104/2015, 77/2016, 82/2016 – ispr., 63/2017 i 112/2017), za vreme polaganja ispita, kandidat ima na raspolaganju 10 minuta na poligonu i 25 minuta vožnje na putu. Oba ispitivača moraju dati pozitivnu ocenu za položeni ispit. Od broja instruktora zavisi i broj časova za obuku kandidata.

“To znači da škola koja ima pet instruktora u toku meseca obuči oko 35 kandidata a maksimalno dobije mogućnost da ispita 14. Pod uslovom da svi iz prvog puta polože praktični ispit imaćemo problem sa 21 kandidatom koji ostaju da čekaju sledeći mesec i naredni termin”, kaže Krstić.

Čak četiri pravilnika određuju uslove za obuku kandidata. Jedan se odnosi na poligon za vožnju.

“Mi smo imali problem u oktobru mesecu, i ne samo mi, jer smo morali da nađemo vlasnika ili korisnika koji je uknjižen kao takav i da sa njim potpišemo ugovor o zakupu prostora, da ga obeležimo, da ga obezbedimo i tek onda podnesemo zahtev MUP-u za dobijanje dozvole”, rekao je Jezdimirović.

U Beogradu trenutno ima 110 auto-škola a ukupno 24 licencirana ispitivača MUP-a što je nedovoljan broj. Još teža situacija je u Novom Sadu, Zaječaru i Sremskoj Mitrovici a nameće se i problem šta će se desiti ako neki od ispitivača ode u penziju, na koji način će se pronaći njegova zamena.

Izvor: Vebsajt RTS, Vladimir Palikuća, 31.05.2019.
Naslov: Redakcija

U nedelji koja je iza nas na putevima Srbije živote je izgubilo 14 osoba, dogodile su stravične saobraćajne nesreće, a crna statistika na srpskim putevima i dalje zabrinjava. Branko Stamatović iz Agencije za bezbednost saobraćaja ističe da novi nacrt Zakona o bezbednosti saobraćaja treba da unese ključne promene u ponašanju vozača i obuke, a evo šta je sve planirano.

– U zakonu mora da stoje stvari koje se tiču ponašanja i obuke. Najrizičniji su mladi vozači u prvim godinama vožnje, kada imaju probne vozačke dozvole. Moramo da napravimo vozača koji će iz auto-škole izaći sa određenim veštinama i stavovima prilagođenim bezbednom prisustvu u saobraćaju. Te mlade osobe su željne dokazivanja u društvu. To su razlozi zbog kojih najčešće stradaju – prekoračenje brzine, vikendom i noću – istakao je on.

Stamatović je dodao da novi Zakon o saobraćaju posebno treba da se fokusira na vozače koji ponavljaju saobraćajne prekršaje.

– Preko 15.000 osoba je u poslednjih 10 godina izgubilo vozačku dozvolu i nakon toga polagalo kurs da je vrati. Upravo oni najčešće prave greške što se tiče konzumiranja alkohola, prekoračenja brzine i čine najveće probleme u saobraćaju – ističe Stamatović.

Stamatović naglašava da je i niska primena osnovnih mera bezbednosti dodatni problem na putevima Srbije.

– Nismo naučili ljude da vezuju pojas. Preko 85% na prednjem sedištu vezuje pojas, a samo svako četvrto na zadnjem sedištu. Svako ko ne prihvata da vezuje pojas obično vozi i prebrzo, pod dejstvom alkohola. Statistika pokazuje da bismo mogli spasiti preko sto života godišnje kada bi svi koristili sigurnosni pojas. To je jednostavna, ali ključna mera koja štiti putnike i vozače.

Takođe, ističe i da je u Srbiji u poslednjih deset godina preko 1,3 miliona vozila više na ulicama.

“Mi sada imamo 2,9 miliona vozila na našim ulicama. Mnogo je više ulica. Izgradile su se saobraćajnice sa najvišim standardom bezbednosti i saobraćaja. Povećao se značajno broj vozila. Neophodno je da kroz ovaj novi zakon imamo situaciju da povećamo te kazne, da pored ove prevencije, pored edukativnih kampanja, pored nekih sistemskih stvari koje se rade sa decom za neke bezbedne i nove generacije, mi izgradimo jedan sistem koji će rezultirati time da se manje strada na saobraćaju”, objašnjava Stamatović.

Nedavna saobraćajna nesreća u Ovčarsko-kablarskoj klisuri u kojoj je živote izgubilo dvoje ljudi, pokrenula je polemiku na temu panik tastera.

S tim u vezi, Branko Stamatović je istakao značaj panik tastera u modernim automobilima kao dodatnu meru bezbednosti.

– Panik taster jeste standard u određenim automobilima. Noviji automobili ga imaju. Panik taster u slučaju naglog zaustavljanja obaveštava hitne službe da se to dogodilo, kako bi se ukazala pomoć. To jeste oprema automobila i predstavlja važnu meru bezbednosti u saobraćaju – ističe Stamatović.

Profesor dr Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji, objasnio je tehničke detalje funkcionisanja ovog sistema.

Ističe da se panik taster se sam uključuje ako se otvore vazdušni jastuci, jer je tada detektovan sudar. Takođe, on automatski šalje tačne koordinate gde se automobil nalazi, kao i smer u kojem se kreće.

Vujić i Stamatović su takođe govorili i o primeni strožih kazni, inspirisanih švajcarskim modelom.

– Kazna treba da bude proporcionalna primanjima – to je švajcarski model. Uključuje trajnu zabranu polaganja sa poništavanjem vozačke dozvole i trajno oduzimanje vozila – objasnio je profesor Vujanić.

– Čovek koji je vozio Ferari, znači ima para, vozio je 285 km na sat na 130 dozvoljenih, platio je kaznu 280 hiljada švajcarskih franaka. E to boli – 280 hiljada švajcarskih. Dakle, to je kazna zato što su njegova primanja visoka. Imamo slučaj da je vozaču ovde suspendovana vozačka, položio u Slovačkoj i vozio ovde sa tuđom dozvolom, to nije dozvoljeno. Znači, zabrana polaganja sa poništavanjem vozačke i trajno oduzimanje vozila– objašnjava profesor

Sa druge strane na ulicama širom Srbije postoji veliki broj kamera na ulici koje beleže nekoliko saobraćajnih prekršaja:

• one koje su na semaforima i detektuju prolazak kroz crveno svetlo
• prekršaje za brzine
• prekršaje za prosečne brzine
• upotrebu mobilnog telefona
• da li je sigurnosni pojas vezan

Prema rečima Branka Stamatovića, kamere rade, ali ne beleže sve saobraćajne prekršaje odjednom.

Naime, kako dodaje profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji, Milan Vujanić, kamere za pojas i telefon su iste, dok one za prolazak kroz crveno ne detektuju (ne)vezivanje sigurnosnog pojasa.

Podsetimo, novi Zakon o bezbednosti u saobraćaju koji bi trebalo da bude završen do kraja ove godine i koji će vozačima doneti rigoroznije kazne, dok je njegovo usvajanje najavljeno za januar 2026. godine.

Izvor: Vebsajt Blic, 07.12.2025.
Naslov: Redakcija